затмить


затми/ть, -мишь сов. (несов. затмевать)
1 что тўсмоқ, пана (қоронғи) қилмоқ, қоплаб олмоқ; луну ~ли облака ойни булут тўсиб олди (қўйди);
2 перен. кого-что устун (баланд) келмоқ; босиб (ўтиб) кетмоқ, соясида қолдирмоқ; ~ть всех своим красноречием гапга чечанликда ҳаммадан устун келмоқ (ҳаммани соясида қолдирмоқ).

Рўйхатга қайтиш