вьюн


вьюн м, р.
1 илонбалиқ;
2 перен. чаққон (эпчил, уддабурон) одам;
3 прост. и обл. уюрма, гирдоб;
4 прост. и обл. чирмовиқ; виться (или вертеться) вьюном 1) югуриб-елмоқ, тинмай югурмоқ, ҳаракат қилмоқ; 2) около кого гирдикапалак бўлмоқ, парвона бўлмоқ, атрофида айланмоқ.

Рўйхатга қайтиш