упряжка


упряжк/а ж, р. мн. -жек
1 упряжка (арава ёки чанага қўшилган бир неча от, ит, буғу ва ш. к.); собачья ~а ит қўшилган чана;
2 уст. бир от юрими (отни алмаштирмасдан, боқмасдан юриб ўтиладиган масофа);
3 уст. и прост. смена (бирор ишни бажаришга кетадиган вақт); в ~у давать две нормы бир сменада икки норманн бажармоқ;
4 то же, что упряжь 1; ✦ быть (ходить) в одной ~е перен. разг. бирор иш юзасидан ҳамиша яқин алоқада бўлмоқ.

Рўйхатга қайтиш