сапоги


сапог/и мн. (ед. сапог м) этик; кирзовые ~и кирза этик; охотничьи ~и овчилар этиги; обутъ ~и этик киймоқ, этикни кийиб олмоқ; валяные ~ и прост. пийма, валенка; два ~а пара разг. см. пара; ~ивсмятку разг., шутл. бемаьни нарса; бемаза (аҳмоқона, куракда турмайдиган) гап; сафсата; быть (находиться) под ~ом у кого бировга қулдек тобе (муте) бўлмоқ; оёқости бўлмоқ, бировнинг оёғи остида эзилмоқ (хор-зор бўлмоқ).

Рўйхатга қайтиш