сшибить


сшиб/ить, -бу, -бёшь; сшиб, сшибла сов. (несов. сшибать) кого-что разг.
1 уриб йиқитмоқ, уриб (туртиб) йиқитиб кетмоқ, ағдармоқ; уриб (қоқиб) туширмоқ; ~ить с ног уриб ағдармоқ; машина ~ла прохожего машина йўловчини уриб (йиқитиб) кетди; ~ить яблоко олмани уриб (қоқиб) туширмоқ;
2 бир-бирига уриштирмоқ, тўқнаштирмоқ, уриштириб юбормоқ; ~ить лбами пешаналарини бир-бирига уриб (уриштириб) олмоқ; ~ить спесь (или форс, гонор ит. п .)с кого попугини пасайтириб қўймоқ, ҳовуридан (димоғидан) туширмоқ.

Рўйхатга қайтиш