столб


столб м. р.
1 столба, устун; қ озиқ; телеграфный ~ телеграф столбаси, симёғоч; пограничные ~ы чегара устунлари (столбалари);
2 перен. устун (бурқираб ёки буралиб тик кўтарилаётган нарса ҳақида); ~ воды сув устуни (уюрма); ~ дыма паға-паға тутун; пылъ поднималасъ ~ом бурқираб чанг кўтарилмоқда эди; стоять как ~ или стоять ~ом разг . қоққан қозиқдек тик турмоқ, қаққайиб (серрайиб) турмоқ; позвоночный ~ умуртқа суяги, умуртқа; пригвоздить к позорному ~у кого см. позорный.

Рўйхатга қайтиш