подышать


подыша/ть сов.
1 (бирмунча вақт) нафас олмоқ, ҳаво олмоқ; ~ть свежим воздухом тоза ҳаводан нафас олмоқ;
2 на кого-что бир неча марта дам урмоқ, ҳуҳламоқ (бирор нарсани юмшатиш, эритиш учун ўпкасидаги иссиқ ҳавони пуфлаб чиқармоқ); Учитель подошёл к окну, ~л на него и в оттаявший кружок что-то увидел (Вишневский) Ўқитувчи деразага яқинлашди, унга бир неча марта дам урди ва (ойнанинг) эриган доирасидан ниманидир кўрди.

Рўйхатга қайтиш