пригар


пригар м
1 разг. куйган жой, куйинди, куюк; хлебная корка с ~ом ноннинг куйган(роқ) жилди ёки пўсти;
2 тех. и разг. (қайнатганда, қовурганда ёки эритганда) ёпишиб қолган нарса, қирмоч; получить отливку с ~ом қирмочли (металл қуйқаси ёпишган) қуйма буюмлар олмоқ.

Рўйхатга қайтиш