навалка


навалк/а ж спец. по гл. навалить; ~а угля кўмир тўкиш, кўмир тушириш; ✦ в ~у уйиб, тўкиб, устма-уст ортиб (ташлаб), қопламасдан, идишсиз; перевозить груз в ~у юкларни устма-уст ортиб (идишсиз) ташимоқ.

Рўйхатга қайтиш