наскочить


наскочи/ть сов. (несов. наскакивать) на кого-что
1 шиддат билан урилмоқ, уриб олмоқ, урилиб кетмоқ, тўқнашмоқ; ~ть на прохожего йўловчига урилиб кетмоқ; йўловчини уриб олмоқ;
2 перен. разг. йўлиқмоқ, учрамоқ, дуч келмоқ, дучор бўлмоқ; ~ть на неприятность кўнгилсиз воқеага дуч келмоқ;
3 бирдан ташланмоқ, ташлаб қолмоқ, сапчимоқ, ҳамла (ҳужум, човут) қилмоқ; Он ~л на меня, ударил головой в грудь (Горький) У бирдан менга ташланиб, кўкрагимга калла солди;
4 перен. разг. бирдан ёпишмоқ, ёпишиб қолмоқ, ташланмоқ; ~ть с упрёками таъна-тазаррулар билан ташланмоқ.

Рўйхатга қайтиш