напороться


напороться сов. (несов. напарываться) на кого-что
1 разг. бирор ўткир (учли) нарсага тегиб (урилиб) шикастланмоқ, ярадор бўлмоқ; ~ на гвоздь михга урилиб шикастланмоқ;
2 разг. учрамоқ, дуч келмоқ; ~ на засаду пистирмага дуч келмоқ;
3 перен. прост. йўлиқмоқ, дучор бўлмоқ, қолмоқ; ~ на скандал жанжалга йўлиқмоқ (қолмоқ).

Рўйхатга қайтиш