мирить


мирить несов.
1 (сов. помирить и примирить) кого-что яраштирмоқ, яраштириб қўймоқ, муросага, сулҳга келтирмоқ; ~ поссорившихся соседей уришиб қолган қўшниларни яраштириб қўймоқ;
2 (сов. примирить) кого-что с кем-чем келиштирмоқ, кўниктирмоқ, рози қилмоқ; его ум мирил всех с его дурным характером унинг ақли (ақллилиги) ҳаммани унинг феъли-хўйига ҳам кўникишга мажбур этарди.

Рўйхатга қайтиш