кумир


кумир м
1 санам, манот (мажусийларда);
2 перен. кўнгил орзуси; бировнинг энг яхши кўрган (сажда қиладиган) кимсаси, нарсаси, жони-дили; нашим ~ом был учитель литературы бизнинг энг яхши кўрган ўқитувчимиз адабиёт ўқитувчиси эди; ✦ создать (или сотворить и т. п.) себ е ~; возвести в ~ кого-что сажда қилса арзийдиган бирдан-бир кимса (ёки нарса) деб билмоқ, пир қилиб олмоқ.

Рўйхатга қайтиш