калач


калач м, р.
1 калач, калава нон;
2 умуман оқ нон;
3 в знач. нареч. ~ом ғужанак бўлиб, кулчадай бўлиб; ✦ тёртый ~ пихини ёрган (кўпни кўрган) одам; туллак; ~ом не заманишь кого туя сўйиб чақирсанг ҳам бормайди (келмайди); на ~и досталось кому роса адабини еди, тавбасига таянди.

Рўйхатга қайтиш